Vesele domaćice

Rim je grad muzej, na svakom koraku mozete naici na grandiozna zadnja koja ostavljaju bez daha. U kratkim turistickim posetama od 4-5 dana prosto je nemoguce videti su lepotu Rima, tako da se mora doneti odluka sta obici a sta na zalost zaobici. Ovde cu izloziti moj predlog organizacije obilaska znamenitosti i kratak prilog o svakoj od njih. I da, naoruzajte se najudobnijom obucom koju imate...Krecemo...

1.dan

Ono od cega bi valjalo krenuti jeste jedno od najvecih cuda rimske civilizacije Koloseum. Pri ulasku u Koloseum kupicete kartu od 12 eura i time ujedno sebi omoguciti i obilazak brezuljka Palatin koji je u neposrednoj blizini Koloseuma.

Koloseum

Zapanjujuce je da je ova gromada od objekta, ciji spoljni prsten doseze visinu od 50m, izgradjena za samo 8 godina. Njegovu izgradnju zapoceo je Vespazijan 72 god. a zavrsio je njegov sin Tit 80 god. Kao sto je vec poznato u Koloseumu su odrzavane cirkuske igre u kojima su se obuceni gladijatori borili i ubijali, dok su zveri povecavale strahovitost tih priredbi. Dion Kasije navodi da je u toku stodnevnih svetkovina ubijeno 9000 zveri. Koloseum je cesto bio punjen vodom kako bi se vodile pomorske bitke. Najcesce je bio otkriven ali je za vreme kise prekriven velikim jedrom. Car Konstantin i njevovi naslednici su pokusali ukinuti gladijatorske borbe, pocetkom 5.veka neki monah Teleham je usao u arenu stao medju gladijatore i obratio se narodu sa molbom da napusti takav cin zabav, bio je bojkotovan ali od tog priredbe su se prestale odrzavati. Ozbiljna ostecena Koloseumu naneta su 442. i 508. ali je on i dalje bio u funkciji te je u vreme Teodorika 523. bilo dozvoljeno odrzavanje lova na zivotinje. Kasnije je Koloseum koriscen kao groblje, tvrdjava, kao kamenolom. Njegovo konacno propadanje zaustavio je Benedikt XIV.(1740-1758). Unutar Koloseuma se mogu videti prostorije koje se nalazile ispod arene u kojima su boravile zivotinje.

Na putu ka Palatinu procicete pokraj Konstantinove kapije, koju su podigli Senat i rimski puk  u cast Konstantinove pobede nad Maksencijem. Najveci deo gradje ove kapije uzet je sa kapije Trajana i Marka Aurelija. Pored Konstantinove kapije vidljiv je krug na kome se nalazila fontana Meta Sudansna, na ovoj fontani su se prali rimski gladijatori nakon borbe. Meta Sudans je iz Nernovog doba, kasnije je bila obnovljena je od strane Domicijana.

Palatin

Ovo je jedan od sedam rimskih brezuljaka, na kome je, prema legendi, Romul zaorao prvu brazdu kao granicu buduceg grada. Na Palatinu Avgust sagradio prvu carsku rezidenciju a kasnije su se tamo nizale ostale palte. Tu je bilo sediste kraljeva te su svi cezari tu gradili svoje palte sem Nerona koji je na drugom mestu gradio svoj Zlatni dom - Domus Aurea koji nikada nije zavrsio niti je u njemu ziveo.

Na Paltinu cete obici:

Ville Franese

Orti Franesiani (Franezijski vrtovi)

Rusevine hrama Magna Mater (Velike Majke )

Ostaci Hrama Templum Victoriae ( Hram Pobede)

Domus Liviae (Livijina kuca)

Domus Augusti (Avgustova kuca)

Apolonov hram

Palata Flavijevaca

Domus Augustana

Domicijanov stadijum

Rusevine palate i Termini Septimija Severa

U podnoziju Palatina proteze se Circus Maximus

Nakon obilasak Paltina uputicete se ka Forum Romanum (rimski Forum)

Forum Romanum

Forum je bio centar drustvenog i gospodskog zivota kako za vreme republike tako i u carsko doba. Kroz Forum prolazi Sveti put koji vosi do kapitolskog brda, ovim putem su prolazile pobedonosne povorke sa zarobljenicima, na cijem celu su se nalazile vojskovodje. Na Svetom putu nalazi se Titova kapija, koja mu je podignuta u cast nakon njegove smrti. U okviru Foruma cete naicicete na sledece ostatke:

Kurija

Kapiju Septimija Severa

Rosta

Tiberijev slavoluk

Via Scara

Satrnov Hram

Fokin stub

Julijeva Bazilika

Emilijeva Bazilika

Hram Julija Cezara

Vestin Hram

Hram Kastora i Poluksa

Sv. Marija Drevna

Avgustov hram

Antoninov i Faustin hram

Romulov okrugli hram

Hram Venere i Rome

Kuca vestalki

Maksencijeva bazilika

Nakon razgledanja Foruma uputicete se ulicom Via dei Fori Imperiali ka Piazza Venezia,i na tom putu ce te naici na Carske Forume.

Carski Forumi

Nervin Forum

Avgustov Forum

Forum Julija Cezara

Trajanov Forum

Piazza Venezia

Na ovom trgu se nalazi Mletacaka palata koju je izgradio Mlecanin Pavao II 1455., to jeprva velika renesansna palta koja je obogacena umetnickim delima. U podnoziju Kapitolskog brezuljka uzdize se spomenik Vittoriju Emanueleu. Spomenik je izradjivao Chiaradia 20 godina, a nakon njegove smrti taj spomenik je zavrsio Galorri (1901.).

U neposrednoj blizini Piazza Venezia nalazi se Kapitolski brezuljak, tako da se setnja na dalje krece u tom pravcu.

Kapitolski brezuljak

do kapitolskog brezuljka se stize stepenicama Cordonata koje su izgradjene po Mikelandjelovom nacrtu. Na vrhu stepenista su dva kipa koja su pronadjena u getu koje je tamo postavio papa Grgur XII., papa Siksto V. im je pridruzio Marijeve trofeje i kipove Konstantina i njegovog sina Konstantina Cezara koji su iz Konstantinovih termi prebaceni na Kapitol. Kapitolski trg je izgradjen takodje po nacrtima Mikelandjela, 1997. na sredini trga se nalazi kopija kipa Marka Aurelija, dok se original cuva u Kapitolskog muzeja. Palate koje se nalaze sa strane trga su opet radjene po nacrtu Mikelandjela u njima su smesteni muzeji. U dnu trga se nalazi Senatska palat, fontana koja se nalazi na frontalnom delu palte je takodje delo Mikelandjel.

Posle razgledanja svih ovih zdanja sledi lagana setnja uskim ulicama Rima do Panteona .

Panteon

1929.godine Lateranskim sporazumom Svete Stolice i Italije. Dugo se verovalo da je Panteon ista gradjevina koja je izgradjena u doba Agripina, ali ta gradjevina je unistena u pozaru 80.god. pa je hram ponovo izgradjen u Hadriajnovo doba i posvecen je bogovima. obnovili su ga Septimije Sever i Karakala u 3. veku. 609.god. Papa Bonifacije IV preobrazijo je ovaj paganski hram u hriscansku crkvu. 

Na kupoli nalazi se otvor precnika 8,92m kroz koji ulazi svetlost i vazduh.

U prvoj kapeli sa leve strane su posmrtni ostaci je Perin del Vaga, koji je bio najbolji Raffaelov ucenik. U blizini je grob Baldassarrea Peruzzija velikog graditelja i slikara. U drugoj kapeli su grobovi  kralja Umberta I. Savojskog i kraljice Margherite. Izmedju druge i trece kapele su posmrtni ostaci Raffaella. U blizini je grob Raffaellove verenice koja je preminiula 3 meseca pre njega. Iznad ovog groba je nadgrobna ploca Annibalea Caraccija. U trecoj kapeli je kenotaf kardinala Ercolea Consalvija. u istoj kapeli je grob Vitorija Emanuela II. U oltaru sedme kapele je freska iz XV. veka pod nazivom Navestenje koju je naslikao Melozzo da Forli.

Kraj 1.dana !!!